Vanzemaljski svet Avatar-a začet je u mozgu scenariste i reditelja Jamesa Camerona otprilike pre 15 godina. Sada je konačno dospeo na veliko platno u revolucionarnoj 3D tehnologiji. Mesto odvijanja radnje: bioluminescentne džungle meseca Pandora u kojima obitavaju urođenici - plava populacija Na'vi. Avatar je live-action film, ali nije mogao biti snimljen bez revolucionarnih digitalnih tehnologija. Između ostalih stvari, Cameronova ekipa razvila je, kako oni to nazivaju, "head rig" kamere za glumce, koje snimaju čak i najmanje promene u izrazu lica koje su kasnije digitalno obrađivane.
James Cameron ovde govori o mnogim izazovima dok je snimao Avatar, temama u filmu, napredovanju u tehnologiji i ponovnom radu sa Sigourney Weaver po prvi put od filma Aliens. Takođe govori o tome zašto se nada da će snimiti trilogiju ukoliko je odziv publike dovoljno velik i kako se oseća povodom snimanja još jednog epskog filma posle toliko godina.
Kako se osećate sada kada je sve gotovo?
Mnogo lakše. Uspeli smo da se uklopimo u budžet i snažno smo se trudili da stignemo sve na vreme. Bio je to dugačak proces, tako da sada možemo da podignemo zavesu i pokažemo svetu šta smo napravili. Mnogo je olakšavajuće kad ne moram više da pričam o tome - svašta se govorilo o ovom filmu za vreme snimanja.
Da li ste od samog početka planirali da ponovo angažujete Sigourney Weaver?
Sigourney i ja smo ostali dobri prijatelji posle filma Aliens i ja sam je predstavio kada je dobila svoju zvezdu na Pločniku slavnih. Ali nisam mislio na Sigourney kada sam 1995. godine počeo da pišem scenario, već tek za vreme kastinga kada mi je palo na pamet da bi ona bila savršena. Međutim, u sledećem momentu sam počeo da se nadam i molim da će ona pristati na to, a Sigourney je bila veoma zainteresovana, i to ne samo za svoj lik, već za ceo projekat i odmah pristala da glumi.
Kako povezujete Vaš napredak u tehnologiji sa temama zaštite okoline u filmu i kako je to uticalo na Vaš rad sa glumcima?
Interesantna stvar u vezi motion capture tehnologije jeste da je to verovatno najbolji odnos glumca i reditelja koji sam ikada doživeo. Snimali smo četiri meseca u Velingtonu i tokom snimanja virtuelnih delova nisu me ometale stvari tipa koje je doba dana, da li je vreme u redu, kuda će se kretati kamera i 1000 drugih pitanja koje odvlače pažnju reditelja od procesa glume. Tamo sam se bavio isključivo glumom. Najviše vremena smo provodili u potrazi za elementima emotivne istine i istine lika. A onda bi pustili high-definition plejbek i posmatrali njihova lica.
Koliko su Vaše vodene avanture uticale na dizajn filma?
Skoro na ceo dizajn filma. Oduvek sam gajio duboko poštovanje prema prirodi i veliki deo mladosti sam proveo u planinarenju. Preko 2500 sati sam proveo na dnu okeana gde sam zaista imao utisak kao da sam na drugoj planeti. Uvek sam osećao kao da sam proživljavam naučnofantastičnu avanturu svaki put kad zaronim. Tako da ima dosta stvari u filmu na koje je sve to uticalo. Ima čak i puno stvari iz plitkih delova okeana koje su uticale na film. Na primer, krila Bansheeja zasnovana se na bojama tropskih ribica. Bili smo malo zabrinuti da velika bića neće moći da "ponesu" izuzetno živahnu paletu boja, ali uspeli smo u tome.
Film ostvaruje neku vrstu odnosa ljubavi i mržnje sa tehnologijom. Film koristi tehnologiju da ispriča priču koja je proslavanje prirode, što je samo po sebi ironija. Ali, ne mislim da je tehnologija loša, ne mislim da je napredno društvo loše, već samo da moramo da kontrolišemo proces tehnologije. Nećemo biti u mogućnosti da jednostavno skinemo sve sa sebe i otrčimo u divljinu. Prvo, divljine više nema. Drugo, to neće upaliti za 8 milijardi ljudi. Tako da moramo da smislimo način na koji ćemo da koristimo tehnologiju i nauku. Takođe je potrebno da prilikom svega toga ostanemo ljudi, da budemo u dodiru sa našim emocijama i puni razumevanja jedni za druge. Jedan deo filma simbolizovan je činjenicom da počinje i završava sa likovima čije se oči otvaraju. Film je o promeni zapažanja i izborima koji se načine jednom kada je zapažanje izmenjeno.
Možete li nam reći nešto o politici filma i njegovim referencama na rat protiv terora i činjenici da junaci nisu oni sa ogromnom mehaničkom silom. Da li je to bilo namerno?
Očigledno. Mislim da postoji veza sa skorijim događajima. Takođe postoji pokušaj da se povežemo i sa slikom Vijetnama, na načine na koji iskaču iz helikoptera. Odneo sam temu dalje, u 17. i 16. vek, kada su Evropljani satrli urođenike na tlu Amerike. Mislim da je veliki deo istorije ljudske rase ispisan krvlju. Vratimo se još dalje, u vreme Rimskog carstva, kada smo imali tendenciju da uzmemo bilo šta bez pitanja, kako kaže Jake. Gledam na to kao na širu metaforu, ne toliko namerno politizovano, kako bi neki ljudi mogli da vide. Postoji osećaj "prozivanja". Evo nas, veliki smo, imamo puške, mozgove i zbog toga možemo da radimo sve na ovoj planeti, ali stvari ne funkcionišu na taj način. A to ćemo naučiti na teži način, osim ukoliko se ne opametimo i krenemo u potragu za životom koji je u ravnoteži sa prirodnim ciklusima života na zemlji. To je taj izazov pred nama.
Mnogi smatraju da je 3D budućnost filma. Koliko Vaš film menja industriju?
Tek ćemo da vidimo koliku će ulogu Avatar odigrati u digitalnoj revoluciji, koja se već dešava još od filma The Polar Express koji je takođe pokazao da 3D može da bude veoma, veoma profitabilan. Onda je usledio niz filmova kao što su Up i Monsters vs. Aliens i Ice Age 3D, koji svi dele veću profitabilnost od troškova same 3D tehnologije. Odjednom, studiji na ovo gledaju kao na ekstraprofit, a bioskopska zajednica gleda na ovo kao na način da se ljudi ponovo vrate u bioskope i da bioskopi ponovo budu zanimljivi.
Iako je u toku pad ekonomije, film se održao dosta dobro, a sve one negativne stvari koje su uticale na pad filmske industrije, kao što su file-sharing, download i piraterija, izbalansirane su povećanjem tržišta poput Rusije i Kine. Ali i dalje nam je potrebno nešto što će pokrenuti entuzijazam publike za bioskope dok se ljudi okreću sve manjim i manjim uređajima i gledaju filmove čak na iPhone-u. Ja sam sebi postavio cilj, kao i uvek do sada, da gledanje filma u bioskopu bude poput svetog iskustva.
Da li ćemo gledati i nastavak Avatar-a? Pomenuli ste trilogiju...
Tokom snimanja filma sam stalno govorio da se plašim da će film zaraditi novac jer ćemo morati ponovo da snimamo (smeje se). Ali kada sam razgovarao sa studiom Fox rekao sam im da ćemo veliki deo novca potrošiti na pravljenje CG planina, biljaka, cveća, buba i ostalih bića. Ekipa je morala da napravi sve što vidite na ekranu i to je trajalo godinama, tako da sve to ima neku vrednost. Rekao sam im da ćemo morati da potrošimo puno novca za prvi film, ali za drugi bi onda više potrošili za priču, i pristali su na to. Tako da osećam da sada moram da snimim drugi film, ali to će se desiti samo ako ovaj prvi bude uspešan. Sada je kocka još uvek u vazduhu. Razradio sam priču za drugi i treći deo, ali moje usne su zatvorene.
twitter.com
Prijem 
1 
